Traka koja ne postoji

Postoji jedna traka na balkanskim putevima koju nijedan inženjer nije nacrtao, nijedan zakon ne priznaje — a opet, svaki dan je puna. To je traka s desne strane. Ona između normalne trake i bankine. Ili ona uska praznina između dva automobila u gužvi. Neko će uvek „naći" i preleteti odatle, uveren da je otkrio tajnu prečicu koju su svi drugi previše glupi da vide.

Ako si vozio kroz Skoplje u špici, ili po autoputu ka moru, znaš scenu. Hajde da je razmotrimo iskreno — i da odgovorimo na pitanje koje svi mislimo: da li je to cool, ili samo glupo?

Moto vozači: gospodari nepostojeće trake

Prvo, motori. Stojiš u koloni, ne pomeraš se, i odjednom — brbrbrbr — pored tebe, na deset centimetara od retrovizora, prolazi motor između traka brzinom koja nema logiku. Držiš srce. On je već trideset metara napred i filtrira se između sledeća dva automobila.

Hajde da budemo fer: u gužvi, filtriranje s motorom ima smisla i u mnogim zemljama je dozvoljeno. Problem nije filtriranje. Problem je brzina i nepredvidivost — kada motor iznenada pojavi s desne strane, iz mesta gde nijedan vozač ne gleda, brzinom dvostruko većom od saobraćaja. Tada motorac nije brz. On je nevidljiv. A nevidljivo na putu je smrtonosno.

Vozači automobila: „ali traka je bila slobodna"

Potom dolaze automobili. Autoput, leva traka zatvorena, desna traka slobodna — i neko odlučuje da je desna traka sada „traka za preticanje". Preleti s desne strane, uvlači se ispred tebe, i nastavlja kao heroj.

Odbrana je uvek ista: „Ali traka s desne strane je bila slobodna, zašto da čekam?" Zato što desna traka nije za preticanje, prijatelju. Ona je za vožnju i za izlaz. Kada preticeš s desna, iznenađuješ svakoga ko želi da izađe, svakoga ko se vraća u svoju traku, i svakoga ko jednostavno ne očekuje da neko doleti s te strane.

Zašto izgleda cool (a zapravo nije)

Postoji nešto u tome što te tera da se osećaš brz i snalažljiv. Svi stoje, ti se krećeš. Svi čekaju, ti si našao način. Na trenutak, osećaš se kao da si pobedio igru.

Ali evo istine: preticanje s desne strane nije veština — to je kockanje. Sa svakim prolaskom s desne strane, kockaš se da niko neće otvoriti vrata, neće izaći, neće promeniti traku. I jednog dana, neko će to upravo uraditi. Tada „cool" traje sekundu, a posledice — mnogo duže.

Mala matematika „prednosti"

• Preticeš pet automobila s desna. Štediš… možda deset sekundi.
• Rizikuješ sudar, kaznu, i u najgorem slučaju — nečiji život.
• Na sledećem semaforu, ponovo ste jedan pored drugog. Uvek ste.

Deset sekundi koje „dobijaš" nikada ne vrede koliko misliš. Balkanski špic se ne pobedjuje preticanjem s desna — preživljava se s strpljenjem.

Gde smo, zapravo?

Isti paradoks kao i sa parkiranjem: kada ja preticem s desna, to je zato što žurim i traka je bila slobodna. Kada ti radiš isto, ti si opasan manijak. Svi ga osuđujemo, gotovo svi smo to radili.

Nismo loši vozači. Samo smo nestrpljivi. I zaboravljamo da put nije trka gde se svako bori za svoju sekundu — već prostor koji delimo sa stotinama ljudi koji žele samo jedno: da stignu kući živi.

Mala poenta na kraju

Nije cool. Nikada nije bilo. Ono što izgleda kao snalažljivost je zapravo najčešći uzrok sudara sa bočnim udarom i za oborene moto vozače. Ako voziš motor — budi vidljiv, ne nevidljiv. Ako voziš auto — drži desnu traku za vožnju i izlaz, ne za preticanje.

Balkan neće postati Nemačka preko noći. Ali sledeći put kada ti padne na pamet da preletiš s desna da „dobiješ" nekoliko metara — seti se da ti metri ne vrede nijednu hitnu pomoć, nijednog oborenog moto vozača, niti jedne porodice koja čeka nekoga kod kuće.

Vozi pametno — stigni živ

RoadRadar ti pomaže da budeš svesniji vozač — sa upozorenjima u realnom vremenu za kamere, policijske kontrole i opasnosti na putu. Što manje iznenađenja, to manje iskušenja da „snalažiš" s desna.

Skini RoadRadar i pridruži se zajednici vozača koji paze jedni na druge — jer pravi cool vozač je onaj koji stiže kući bezbedno, a ne onaj koji je preleteo s desna.